Nje­go­vo pre­o­sve­šten­stvo epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki i ad­mi­ni­stra­tor Mi­le­šev­ske epar­hi­je go­spo­din Jo­a­ni­ki­je sa sve­šten­stvom ju­če je pred­vo­dio tra­di­ci­o­nal­nu pe­trov­dan­sku li­ti­ju u Bi­je­lom Po­lju. Vla­di­ka je tom pri­li­kom po­zvao na sa­bra­nje u lju­ba­vi. Mo­li­tve­ni hod za­po­čeo je od cr­kve Sve­tog Pe­tra, uli­ca­ma Bi­je­log Po­lja, do cr­kve Sve­tog Ni­ko­le u na­se­lju Ni­ko­ljac i na­zad. Na­kon to­ga vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je is­ta­kao da se pro­sla­vlja pra­znik bož­je lju­ba­vi, uz sa­bi­ra­nje bra­će i se­sta­ra sa svih stra­na.
U ju­tar­njim sa­ti­ma odr­ža­na je sve­ta ar­hi­je­rej­ska li­tur­gi­ja ko­ju je slu­žio vla­di­ka, a za­tim na­rod­ni sa­bor, kao i ve­čer­nja slu­žba. Za vri­je­me li­ti­je no­še­ne su mo­šti sve­tog sve­šte­no­mu­če­ni­ka Ha­ra­lam­pi­ja i ja­stuk Sve­te Pet­ke. U et­no se­lu ,,Vu­ko­vić” u To­ma­še­vu or­ga­ni­zo­va­na je pro­mo­ci­ja mo­no­gra­fi­je ,,Cr­kva Sve­tog Ni­ko­le u Ni­kolj­cu”.
– Na­ro­či­to nam je dra­go što je do­šlo sve­šten­stvo, mo­na­štvo i hor iz Epar­hi­je mi­le­šev­ske iz Pri­je­po­lja, ali i iz dru­gih gra­do­va epar­hi­je, kao i čla­no­vi udru­že­nja ,,Knez Mi­ro­slav” iz Be­o­gra­da. Pri­li­kom ova­kvih pra­zni­ka svi smo do­ma­ći, svi se sa­bi­ra­mo u Mi­ro­sla­vlje­voj za­du­žbi­ni oko ove ob­no­vlje­ne sve­ti­nje ko­ja je za­bli­sta­la sko­ro kao u ne­ka­da­šnjem sja­ju – ka­zao je Jo­a­ni­ki­je.
Vla­di­ka je re­kao da je na cr­kvi Sve­tog Pe­tra ob­no­vljen zvo­nik i da joj je do­ne­kle vra­ćen pr­vo­bit­ni iz­gled. Is­ta­kao je da tre­ba da se ob­no­ve i dvi­je ma­le cr­kvi­ce, uz ovu cen­tral­nu, zva­ne pa­ra­kli­si.
– Na­da­mo se da će do­ći i to vri­je­me da će se ova slav­na i ve­li­čan­stve­na sve­ti­nja ob­no­vi­ti u cje­li­ni – po­ru­čio je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki.
Vla­di­ka je ka­zao da Bog na­la­zi mu­dre, pa­met­ne, do­bre, če­sti­te i vri­jed­ne lju­de da se ob­je­di­nju­ju oko sve­ti­nje, kao što je bio slu­čaj pri­li­kom ob­no­ve cr­kve Sve­tog Pe­tra i i cr­kve u Ni­kolj­cu, kao i pri­li­kom iz­grad­nje no­vih hra­mo­va oko Bi­je­log Po­lja. Bož­ja mi­lost nas je ob­je­di­ni­la i upu­ti­la da tvo­ri­mo ta­kva dje­la o ko­ji­ma će nas i po­tom­stvo po­mi­nja­ti – ka­zao je vla­di­ka.
– Bož­ja mi­lost nas je sa­bra­la da se pre­po­zna­je­mo po do­brim dje­li­ma, po mi­lo­sr­đu i lju­ba­vi, a ne po mr­žnji, zlu i po­dje­la­ma, iako i to­ga če­sto bi­va me­đu na­ma. Ne­ka to­ga ne bu­de. A sve to za­vi­si od na­šeg usmje­re­nja i vo­lje. Ako ho­će­mo do­bro, Bog će nam i da­ti do­bro. Ne­ka do­bra bu­de što vi­še me­đu na­ma, kao i lju­ba­vi i slo­ge, i ra­do­sti. Svi­ma sre­ćan pra­znik i Bog vas bla­go­slo­vio na mno­ga­ja lje­ta – po­ru­čio je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.
Bo­go­ja­vljen­ska cr­kva u Do­njim Cr­kvi­ca­ma kod Nik­ši­ća bi­la je ju­če mje­sto sa­bra­nja broj­nih ta­mo­šnjih ži­te­lja ko­ji su se oku­pi­li da bi obi­lje­ži­li Pe­trov­dan, pra­znik Sv. apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla. Sve­tu slu­žbu slu­žio je banj­sko-ru­din­ski pa­roh, je­rej Ra­den­ko Ko­pri­vi­ca ko­ji je po­tom oba­vio i pri­če­šće vjer­nog na­ro­da. Sve­ti apo­sto­li Pe­tar i Pa­vle, is­ta­kao je je­rej Ko­pri­vi­ca, bi­li su pr­vo­vr­hov­ni apo­sto­li ko­ji su do­bi­li za­po­vi­jest od Go­spo­da da uče na­rod kr­ste­ći ga. Pe­tar je bio pr­vi od Hri­sto­vih uče­ni­ka ko­ji je ja­sno is­ka­zao vje­ru u nje­ga, ali ga se tri pu­ta od­re­kao kad su Hri­sta pre­da­va­li ne­zna­bo­šci­ma. Ko­pri­vi­ca je pod­sje­tio i da se Sv. apo­stol Pe­tar sil­no po­ka­jao zbog svog dje­la a po­tom je ne­u­stra­ši­vo pro­po­vi­je­dao Je­van­đe­lje ši­rom va­se­lje­ne. Pa­vle je bio go­ni­telj hri­šća­na i cr­kve, a kad mu se Go­spod uka­zao pre­o­bra­tio se i ta­ko­đe pro­po­vi­je­dao ri­ječ bo­ži­ju. Ko­pri­vi­ca je na­gla­sio da su apo­sto­li Pe­tar i Pa­vle bi­li obič­ni lju­di od kr­vi i me­sa, sla­bi po ti­je­lu, ali ja­ki po du­hu.
– Po­ka­za­li su se kao i svi mi lju­di ko­ji pa­da­mo, ali tre­ba da usta­ne­mo u sla­bo­sti ljud­skoj – jer čo­vjek je stvo­ren od ze­mlje i ve­zan je za ze­mlju i za ovo­ze­malj­ske stra­sti i pri­je će da uči­ni ne­što što je lo­še ne­go ono što je do­bro. Lak­še je pa­sti u gri­jeh ne­go se po­di­ći i iz­ba­vi­ti iz gri­je­ha. Za­to tre­ba da ži­vi­mo po Bo­gu, da se us­pra­vlja­mo i uz­di­že­mo od svo­ga gri­je­ha, ono­ga gri­je­ha ko­ji nas odva­ja od Bo­ga, nje­go­ve lju­ba­vi i od ži­vo­ta vječ­no­ga i ne­pro­la­zno­ga. Tre­ba da tu ri­ječ bo­ži­ju dr­ži­mo u sr­cu svo­me i ka­da pad­ne­mo da se is­pra­vi­mo, a Bog će da­ti zna­nja za to – po­ru­čio je banj­sko-ru­din­ski pa­roh.
M.N. - B.B.


Cr­kva nas je uvi­jek uz­di­za­la

Ži­te­lji Do­njih Cr­kvi­ca kod Nik­ši­ća i ne­ko­li­ko okol­nih se­la kroz svo­ju isto­ri­ju pa­da­li su ali su s po­no­som i usta­ja­li. Pr­vo­vr­hov­ni apo­sto­li Pe­tar i Pa­vle oku­plja­ju ih u cr­kvi u tom mje­stu vi­še od jed­nog vi­je­ka. Sta­ri­na Ste­van Mu­sić ka­že da se sje­ća vre­me­na ka­da su u Bo­go­ja­vljen­sku cr­kvu do­la­zi­li sa­mo naj­hra­bri­ji ži­te­lji i nji­ho­ve kom­ši­je iz su­sjed­ne Her­ce­go­vi­ne. Bi­lo je to vri­je­me, ka­zao je Mu­sić, ka­da je ko­mu­ni­zam bio su­rov pre­ma vje­ru­je­ćem na­ro­du.
– Od 1888. go­di­ne, ka­da je na­ša cr­kva i sa­gra­đe­na, na­rod se ov­dje za Pe­trov­dan oku­pljao. Do 300 na­ših kom­ši­ja iz se­la Her­ce­go­vi­ne na ko­nji­ma su do­la­zi­li da bi sa Cr­kvi­ča­ni­ma sa­bo­ro­va­li, dru­ži­li se, po­pri­ča­li. On­da je do­šlo vri­je­me ka­da je jed­na ide­o­lo­gi­ja bra­ni­la da se sve­ti­nja po­sje­ću­je. Na na­šu sre­ću bi­li su ipak u ma­nji­ni, pa je Pe­trov­da­ski sa­bor ostao da ži­vi do da­nas – is­pri­čao je Mu­sić.
Bo­go­ja­vljen­sku cr­kvu, na osta­ci­ma mno­go sta­ri­je, Cr­kvi­ča­ni­ma je iz­gra­dio nji­hov ple­me­nik To­dor To­do Bje­li­ca. Hra­mov­na sla­va, ka­zao je mje­šta­nin Ra­di­vo­je Đe­do­vić, u vri­je­me je ve­li­kih snje­go­va pa su za sa­bo­ro­va­nje iza­bra­li dan ka­da svi sve­ti­nji mo­gu ne­sme­ta­no do­ći.
– Na­še mje­sto do­bi­lo je ime upra­vo po broj­nim cr­kva­ma ko­je ima, a sa­mo u ovom re­jo­nu su dvi­je, Bo­go­ja­vljen­ska i cr­kva Sv. Ni­ko­le ko­ja će na­dam se jed­nog da­na bi­ti ob­no­vlje­na. Ta či­nje­ni­ca nas je vje­ko­vi­ma vu­kla ta­mo gdje tre­ba da bu­de­mo, da se sa­bi­ra­mo. Ma­kar da to bu­de je­dan dan u go­di­ni ka­da ve­ći­na mo­že do­ći, jer su zi­me ov­dje su­ro­ve, a pu­te­vi za­me­te­ni – re­kao je Đe­do­vić.
Pe­trov­dasnki sa­bor Cr­kvi­ča­na, na­kon li­tur­gi­je, tra­di­ci­o­nal­no je na­sta­vljen za tr­pe­zom lju­ba­vi ko­ju je ove go­di­ne pri­pre­mio mje­šta­nin Ko­sta­din Glu­šac, dok će se za na­red­nu po­tru­di­ti Dra­gan i Goj­ko Ša­pu­rić.